O meni - Dušan Đokić
Kao protagonista raznovrsnog umetničkog opusa, višestruki dvojnik sopstvene sudbine, večiti gospodar likovnosti, Milan Jakšić se od najranijih studija u duhu Nove figuracije, preko radikalne apstrakcije tipa ,, support-sufrace ,,, elegičnih predela i žestoko opserviranih aktova u maniru Art-Brut –a, do širokopoteznih gestualnih belih slika, uglavnom ispoljavao kao umetnik izrazite pulsacije, sinkopiranog ritma i improvizacije koja bi bila u muzici analogna đez sviračima. U svemu tome, najvažniji je bio kvalitet grafije, nego tonskog sklada i harmoničnosti višeg reda. To su bile slike permanentno sukobljene iznutra, žestoko i u jakom komplementarima, čak neprijatnim oku, provokativne, ali po ritmovima i energijama koje ispoljavaju dovoljno izazovno i primereno duhu vremena, između ,,pattern-a,, i ,,nove slike,,. Jakšić nije bio poklonik modernih mitologija, i svoje nezavisnosti i ležernosti dokazivao je u svakoj seriji radova, ne žrtvujući sopstvenu lakoću kretanja u prostoru krutih formi, po diktatu nekakve ,,indigo.kulture,,. Slikarska avantura Milana Jakšića, mogla bi se iz toga razloga, nazvati, ,,odisejom gesta,, dramatičnim prohodanjem različitih procedura sa jednakom brigom da se ostavi autentičan trag, bez ikakvog udvaranja posmatraču.
U reduciranim harmonskim sklopovima, nastojeći više da da akcenat osetljivosti traga, nego karakteru moguće forme, Jakšić se u novim slikama okrenuo hipotetičkoj orbiti apstraktnog pejsaža, primenjujući ,,ovarall,, koncepciju, tipičnu za američko slikarstvo akcije pedesetih godina, izbegavajući da definiše bilo kakvo težište, izvan šeme centralne kompozicije, ostavlajjući labavim bilo kakvu vezu između fragmenata i celine. Slikar je tu prestao da bude posmatrač, ali polje iluzija nije ukinuto, utoliko što je sam proces nastanka dela približan do garnica opipljivosti, načinom na koji izazivač u dvoboju baca rukavicu u lice protivniku.
Dušan Đokić
